Парк науке

Парк науке је део Центра за Стручно усавршавање у Кикинди у улици Немањина 23 и отворен је 22.12.2015. године. Средства за изградњу и опремање издвојили су компанија Нафтна индустрија Србије у оквиру пројекта „Заједници заједно“ и локална самоуправа града Кикинде.

У сарадњи са Центром за промоцију науке протеклих година парк је добио и своје нове експонате и сада располажемо са укупно 30 научних инсталација.

„Учионица на отвореном“ омогућава свој деци, ученицима основних и средњих школа који су заитересовани да знања стечена у школи практично и примене. Научне конструкције у парку предстаљају комбинацију едукације и игре, занимљиву тродимензијалну учионицу. Експонати у нашем парку приближиће и појаснити посетиоцима механизме природних закона из различитих научних области као што су физика, астрономија, биологија, математика, физика, хемија, метерологија. Садржај овог модерно дизајнираног парка намењен је свим узрастима и стимулише радозналост и истраживање, а то су најважније речи за развој целокупне науке.

Ботаничка слагалица (област: биологија)

Ботаничка слагалица је интерактивна поставка која има 16 коцки и 64 фотографије биљака и животиња пропраћених текстовима, међу којима су и угрожене врсте. Коцке се ротирају у 4 различита положаја, а мозаик који се формира је ствар одлуке посетиоца, који ће кроз непосредно искуство усвојити научне чињенице о 64 врсте биљака и животиња.

Оптичке илузије (област: психологија)

Оптичке варке или оптичке илузије су ,,криво”перципиране појаве које често могу бити збуњујуће. Најчешће су оптичке илузије, али је разлика у томе што оптичке варке укључују само појаве које перципирају очи, а перцептивне укључују све појаве које перципирамо (на било који начин). Неке су перцептивне варке узроковане несавршеношћу наших чула (тромост ока на пример), а неке радом нашег мозга.

Ветрогенератор (област: обновљиви извори енергије) или ветрењча која је пре свега као део парка који представља обновљивих извора енергије. Посетиоци ће имати прилику да виде на који начин се може произвести електрична енергија снагом ветра.

Соларни панели (област: обновљиви извори енергије) који су такође део обновљивих извора енергије.

Они користе енергију Сунца која нам је свакодневно доступна. Тренутно се енергија Сунца користи много мање него енергија ветра, у питању су два разлога: због високих цена уређаја за употребу соларне енергије и слаба развијеност технологија које могу користити Сунчеву енергију.

Соларна енергија на Земљу стиже у форми фотона, приликом пада на површину соларне ћелије ти фотони предају своју енергију панелу и на тај начин избијају негативно наелектрисани електрони из атома. Електрони се крећу према другој (негативној) страни панела и на тај начин долази до разлике потенцијала и тако настаје електрична енергија.

Метео станица (област: географија )

Откриће нашим посетиоцима која је температура ваздуха, количину падавина, смер ветра, брзину ветра, реалтивну влажност ваздуха. Принцип рада метеролошке станице је сличан оној који користе и метеоролози у нашем граду, али са мањим могућностима.

Кардиоваскуларни систем човека (област: биологија)

Како тече крв и на који начин преноси кисеоник до органа у нашем телу, као и који је најважнији орган за кардиоваскуларни систем, представљено је на експонату у нашем Парку науке.

Њутново клатно (област: физика)

Њутнова колевка,  или, како се још назива, Њутново клатно (енгл. пендулум), је справа која демонстрира законе одржања импулса и енергије. Конструисана је помоћу серије клатана ( 5) која се ослања једно на друго. Свако клатно је закачено за оквир љуљашке помоћу две нити једнаке дужине које се удаљавају под косим углом једна од друге. Овакав распоред нити ограничава клатна да се крећу само у једној, истој, равни. Када је једна на крају отклоњена и пуштена да осцилује, резултујућа сила путује дуж линије у којој су постављене и отклања последњу у реду на супротном крају. Овај процес се понавља све док се систем потпуно не умири због дејствујућих сила. Уколико у отклон ставимо неколико лоптица, то ће резултирати отклањањем једнаког броја куглица на супротној страни.

Соларни пуњач (област: обновљиви извори енергије) је такође део обновљивих извора енергије и може се видети како  применити енергија Сунца за пуњење мобилних телефона, али готово свих преносивих електронских уређаја,  на јавном месту.

Фирма „Strawberry Energy” осмислила је концепт јавних соларних пуњача и направила први јавни соларни пуњач мобилних телефона на свету, назван „Strawberry дрво”, а један од њих је и у Кикинди, у Парку науке Центра за стручно усавршавање.

Параболична звучна огледала (област: физика) су рефлективне површине које имају облик дела ротационог параболоида. Користе се за сакупљање или емитовање звучних сигнала.

Корисници могу шапатом иако су удаљени 10м  метара један од другог да пренесу поруку  преко звучних огледала.

Динамо бицикло (област: физика) Бицикл који има свој динамо систем и када се на њему окрећу педале он производи електричну енергију. Окретањем педала могуће је створити довољно елктричне енергије да се напуни телефон. У кућишту бицикла налази се зупчаник са ланцем преко којег се окретањем педала у другом делу преноси обртај који даље покреће динамо генератор који даље пуни литијум јонску батерију, а она напаја уређај који је прикључен за пуњење.

Периодни систем елемената (Област: хемија) је табеларни приказ хемијских елемената распоређених на основу њихововог анатомског броја (број протона), електронске конфигурације и понављајућих хемијских особина. Овакав распоред показује периодичне законе, а пример су елементи са сличним карактеристикама смештени у истој колони. Такође се разликују и четири правоугаона блока са одређеним, приближно сличним хемијским особинама. У принципу, унутар једног реда (периоде) елемената метали су на левој, а неметали на десној страни. Руски хемичар Дмитриј Мендељејев је 1869. године објавио први општепризнат периодни систем.

Права-крива (област: математика)

Експонат предсавља како  права шипка пролази кроз отвор на плочи који је у облику криве линије. Иако је врло необично за посматрање, ово је из угла математике  позната ствар. Тајна је у томе што ротацијом било које праве линије око неке осе заправо настају геометријска тела која могу бити и те како обла. Када би на пример, једну шипку која је под углом постављена у односу на осу ротације заротирали, она би привидно формирала тело које математичари називају хиперболоид. Плоча са кривим отвором коју посматрачи виде је заправо пресек тог тела и равни. Зато је сасвим логично да у тренутку када шипка наиђе на плочу прође кроз управо тај криви отвор, јер се иначе креће по хиперболоиду коме линија отвора припада.

 Жироскоп (област: физика) у овом случају точак, открива како точак који се окреће савладава гравитацију, иако му је оса при ротацији коса и подрупрета у једној тачки. Он се креће тако да се њена оса креће по конусној површини. Ако на жироскоп, који се обрће, делује сила спреге (која потиче од гравитације) која тежи да га окрене око осе нормалне на осу његовог обртаја, он ће почети да се окреће око треће осе која је нормална на праве две. Прецесија нестаје и точак пада када деловање није довољно да држи тежину точка.

Најпознатији жироскоп је бицикл. Стабилност бицикла обезбеђују точкови при обртању. Најстабилнији је када се најбрже креће, ако стане, падамо са бицикла.

Стуб даљинар (област: географија) на којем су приказане удањености и правци градова Москве, Лондона, Токиа, Мелбурна, Њујорка и Мексика. Помоћу стуба може се сагледати величина Земље, као и наш положај на њој. Може се објаснити величина Земљиног обима и полупречника, као и појмове географски и магнетни полови, меридијани, екватор, степени географске ширине и дужине.

Месечев сат (област: астрономија) почео је да се користи још почетком 18. века, пре свега  јер се велики број људи бавио пољопривредом.

Примарне лунарне фазе су млад месец,  прва четврт, пун месец и последња четврт. Модерни  месечеви бројчаници се састоје од округлог диска који приказује две слике месеца. Половина ротације диска се дешава сваких 29,5 дана завршавајући једну лунацију. Да бисте правилно поставили бројчаник за месец, прво одредите у којој се фази месец тренутно налази. Затим,  притискајући прстима на месечев точкић, ротирајте точкић удесно док не буде у исправном положају.

Осветљени део Месеца видљив посматрачима на Земљи мења облик док кружи. Иако плимско закључавање са Земљом доводи до тога да је иста Месечева површина увек окренута према нашој планети, Месец кружи кроз месечеве фазе које варирају у видљивости, од 100 процената (када је Месец пун) до 0 процената (када је Месец нов или невидљив од Земља), скоро сваких 14 дана.